Toggle thick letters. Most people make the mistake of thickening thin letters in the words that have other (highlighted) thick letter Toggle to highlight thick letters خصضغطقظ رَ
'Алиф-Лӓм -Мӥм
032-001 Алиф. Лам. Мийм.
أَلِف-لَام-مِيم
Тан зӥ лу А л-Китӓ би Лӓ Ра й ба Фӥ һи Мин Ра бби А л-`Ӓламӥ на
032-002 Бу китобнинг нозил қилиниши, ҳеч шак-шубҳасиз, оламларнинг Робби томонидандир.
تَن زِي لُ ا لْكِتَا بِ لاَ رَ يْ بَ فِي هِ مِن ْ رَ بِّ ا لْعَالَمِينَ
'Ам Йақ ӱлӱ на А фтар ӓ һу ۚ Бал Һуұа А л-Хақ қ у Мин Ра ббика Литун ҙир а Қ аұмӓан Мӓ 'Атӓһум Мин Наҙӥ р ин Мин Қ аб лика Ла`аллаһум Йаһтадӱ на
032-003 Ёки, унинг ўзи тўқиб олган, дейдиларми?! Йўқ! У сендан олдин ўзларига ҳеч огоҳлантиргувчи келмаган қавмни огоҳлантиришинг учун Роббингдан (келган) ҳақдир. Шояд улар ҳидоят топсалар.
أَمْ يَقُ ولُو نَ ا فْتَرَ ا هُ ۚ بَلْ هُوَ ا لْحَقُّ مِن ْ رَ بِّكَ لِتُن ذِر َ قَ وْما ً مَا أَتَاهُمْ مِن ْ نَذِي ر ٍ مِن ْ قَ بْ لِكَ لَعَلَّهُمْ يَهْتَدُونَ
Ал-Лаһу А л-Лаҙӥ Ҳ алақ а А с-Самӓұӓ ти Ұа А л-'Арđа Ұа Мӓ Байнаһумӓ Фӥ Ситтати 'Аййӓ мин Ćумм а А стаұá `Алá А л-`Арши ۖ Мӓ Лакум Мин Дӱниһи Мин Ұа Лӥ йин Ұа Лӓ Шафӥ `ин ۚ 'Афалӓ Татаҙаккарӱ на
032-004 Аллоҳ осмонлару ерни ва улар орасидаги нарсаларни олти кунда яратиб, сўнгра аршни эгаллган зотдир. Сиз учун ундан ўзга дўст ҳам, шафоатчи ҳам йўқдир. Ахир, эсламайсизларми?! (Осмонлару ернинг олти кунда яратилишининг ҳикмати ва сирлари ёлғиз Аллоҳнинг Ўзигагина маълум. Уламоларимиз бу тўғрида турли фикрларни айтган бўлсалар ҳам, кўплари Аллоҳга ҳавола этишни маъқул биладилар.)
ا للَّهُ ا لَّذِي خَ لَقَ ا ل سَّمَاوَا تِ وَا لأَرْضَ وَمَا بَيْنَهُمَا فِي سِتَّةِ أَيَّا مٍ ثُمّ َ ا سْتَوَى عَلَى ا لْعَرْشِ ۖ مَا لَكُمْ مِن ْ دُونِهِ مِن وَلِيٍّ وَلاَ شَفِي عٍ ۚ أَفَلاَ تَتَذَكَّرُونَ
Йудаббир у А л-'Ам ра Мина А с-Самӓ 'и 'Илá А л-'Арđи Ćумм а Йа`ру җу 'Илай һи Фӥ Йаұ мин Кӓ на Миқ дӓру һу~ 'Алфа Санатин Мимм ӓ Та`уддӱ на
032-005 У зот осмондан ергача барча ишнинг тадбирини қилур. Сўнгра ўша (иш) миқдорини сиз санаётган ҳисобда минг йилга тенг бўлган кунда Унга чиқар. (Яъни, Аллоҳ таоло дунёдаги ҳамма ишларнинг тадбирини қилиб қўйган. Аммо бу ишлар қолиб кетавермайди. Унутилиб ҳам, натижасиз ҳам қолмайди. Балки қиёмат куни яна Аллоҳнинг ҳузурига чиқади. Қиёмат куни ўзининг даҳшати ила, бу дунёда одамлар санаб юрган минг кунга тенг бўлади. Ана ўша кунни ўйлаб иш кўриш керак.)
يُدَبِّر ُ ا لأَمْرَ مِنَ ا ل سَّمَا ءِ إِلَى ا لأَرْضِ ثُمّ َ يَعْرُجُ إِلَيْ هِ فِي يَوْ مٍ كَا نَ مِقْ دَارُهُ~ ُ أَلْفَ سَنَةٍ مِمَّ ا تَعُدُّونَ
Ҙӓлика `Ӓлиму А л-Ғ ай би Ұа А ш-Шаһӓдати А л-`Азӥ зу А р-Ра хӥ му
032-006 Ана шу Зот ғойибнию ҳозирни билгувчи, азизу раҳиймдир.
ذَلِكَ عَالِمُ ا لْغَ يْ بِ وَا ل شَّهَادَةِ ا لْعَزِي زُ ا ل رَّ حِيمُ
Ал-Лаҙӥ 'Ахсана Кулла Шай 'ин Ҳ алақ аһу ۖ Ұа Бада'а Ҳ алқ а А л-'Ин сӓ ни Мин Ҭ ӥ нин
032-007 У Ўзи яратган ҳар бир нарсани гўзал этган ва инсонни яратишни лойдан бошлаган зотдир.
ا لَّذِي أَحْسَنَ كُلَّ شَيْ ءٍ خَ لَقَ هُ ۖ وَبَدَأَ خَ لْقَ ا لإِن سَا نِ مِن ْ طِ ينٍ
Ćумм а Җа`ала Наслаһу Мин Сулӓлатин Мин Мӓ 'ин Маһӥ нин
032-008 Сўнгра унинг наслини ҳақир бир сувдан ажраб чиқадиган қилди.
ثُمّ َ جَعَلَ نَسْلَهُ مِن ْ سُلاَلَةٍ مِن ْ مَا ءٍ مَهِينٍ
Ćумм а Саұұӓ һу Ұа Нафаҳ а Фӥ һи Мин Рӱхиһи ۖ Ұа Җа`ала Лакуму А с-Сам `а Ұа А л-'Аб ҫ ӓ ра Ұа А л-'Аф'идата ۚ Қ алӥлӓан Мӓ Ташкурӱ на
032-009 Сўнгра уни ростлади ва унинг ичига Ўз руҳидан пуфлади. У сизларга қулоқ, кўзлар ва диллар пайдо қилди. Камдан-кам шукр қилурсизлар.
ثُمّ َ سَوَّا هُ وَنَفَخَ فِي هِ مِن ْ رُوحِهِ ۖ وَجَعَلَ لَكُمُ ا ل سَّمْعَ وَا لأَبْ صَ ا رَ وَا لأَفْئِدَةَ ۚ قَ لِيلا ً مَا تَشْكُرُونَ
Ұа Қ ӓлӱ 'А'иҙӓ Đ алалнӓ Фӥ А л-'Арđи 'А'инн ӓ Лафӥ Ҳ алқ ин Җадӥ дин ۚ Бал Һум Билиқ ӓ 'и Ра ббиһим Кӓфирӱ на
032-010 Улар: «Биз ер остида йўқ бўлиб кетгач ҳам, яна янгитдан яратиламизми?!» дерлар. Йўқ! Улар Роббиларига рўбарў бўлишни инкор қилгувчилардир.
وَقَ الُو ا أَئِذَا ضَ لَلْنَا فِي ا لأَرْضِ أَئِنَّ ا لَفِي خَ لْق ٍ جَدِي دٍ ۚ بَلْ هُمْ بِلِقَ ا ءِ رَ بِّهِمْ كَافِرُونَ
Қ ул Йатаұаффӓкум Малаку А л-Маұ ти А л-Лаҙӥ Ұуккила Бикум Ćумм а 'Илá Ра ббикум Турҗа`ӱ на
032-011 Сен: «Сизларга вакил қилинган ўлим фариштаси жонингизни оладир. Сўнгра Роббингизга қайтарилурсиз», деб айт. (Бу дунёда одам боласи ҳеч қачон ўлишни хоҳламайди. Аммо ажали етса, у қанчалик яшашни хоҳласа-да, вакил қилинган ўлим фариштаси келиб жонини олади.)
قُ لْ يَتَوَفَّاكُمْ مَلَكُ ا لْمَوْ تِ ا لَّذِي وُكِّلَ بِكُمْ ثُمّ َ إِلَى رَ بِّكُمْ تُرْجَعُونَ
Ұа Лаұ Тарá 'Иҙи А л-Муҗ р имӱ на Нӓкисӱ Ру 'ӱ сиһим `Ин да Ра ббиһим Ра ббанӓ 'Аб ҫ арнӓ Ұа Сами`нӓ Фӓрҗи`нӓ На`мал Ҫ ӓлихӓан 'Инн ӓ Мӱқ инӱ на
032-012 Гуноҳкорларнинг Роббилари ҳузурида бошларини эгиб туриб: »Эй Роббимиз, кўрдик, эшитдик. Бас, бизни ортга қайтар, яхши амал қиламиз. Албатта, биз ишониб етдик«, дейишларини кўрсанг эди.
وَلَوْ تَرَ ى إِذِ ا لْمُجْ ر ِمُو نَ نَاكِسُوا رُءُ وسِهِمْ عِنْ دَ رَ بِّهِمْ رَ بَّنَا أَبْ صَ رْنَا وَسَمِعْنَا فَارْجِعْنَا نَعْمَلْ صَ الِحا ً إِنَّ ا مُوقِ نُونَ
Ұа Лаұ Ши'нӓ Ла'ӓ тайнӓ Кулла Нафсин Һудӓһӓ Ұа Лакин Хақ қ а А л-Қ аұ лу Минн ӥ Ла'ам ла'анн а Җаһанн ама Мина А л-Җинн ати Ұа А н -Нӓ си 'Аҗ ма`ӥ на
032-013 Агар хоҳлаганимизда, ҳар бир жонга ўз ҳидоятини берар эдик. Лекин мендан: «Албатта, жаҳаннамни жинлар ва одамларни жамлаб тўлдираман», деган сўз ҳақ бўлди. (Ҳа, бу иш Аллоҳ таоло учун осон эди. Аллоҳ инсонни айрича табиат билан яратди. Унга ақл берди. Ирода берди. Истак берди. Шаҳват берди. Пайғамбар юбориб, китоб нозил қилди. Ҳидоят ва залолат йўлини кўрсатди. Бу дунёдаги вазифасини тушунтирди. Одамлар ва жинлар ичидан кофирликни, осийликни танлаганларини қўшиб жаҳаннамга ташлаб, улар билан уни албатта тўлдираман, деган сўзим бор эди, шу ҳақ бўлди.)
وَلَوْ شِئْنَا لَآتَيْنَا كُلَّ نَفْسٍ هُدَاهَا وَلَكِن ْ حَقَّ ا لْقَ وْ لُ مِنِّ ي لَأَمْلَأَنّ َ جَهَنَّ مَ مِنَ ا لْجِنَّ ةِ وَا ل نّ َا سِ أَجْ مَعِينَ
Фаҙӱқ ӱ Бимӓ Насӥтум Лиқ ӓ 'а Йаұмикум Һӓҙӓ 'Инн ӓ Насӥнӓкум ۖ Ұа Ҙӱқ ӱ `Аҙӓ ба А л-Ҳ улди Бимӓ Кун тум Та`малӱ на
032-014 «Бас, тотиб кўринглар, ушбу кунингизда учрашувни унутганингиз туфайли Биз ҳам сизни унутдик. Қилиб ўтган амалларингиз туфайли мангу азобни тотинг!» дейилур.
فَذُوقُ وا بِمَا نَسِيتُمْ لِقَ ا ءَ يَوْمِكُمْ هَذَا إِنَّ ا نَسِينَاكُمْ ۖ وَذُوقُ وا عَذَا بَ ا لْخُ لْدِ بِمَا كُنْ تُمْ تَعْمَلُونَ
'Инн амӓ Йу'умину Би'ӓйӓтинӓ А л-Лаҙӥ на 'Иҙӓ Ҙуккирӱ Биһӓ Ҳ аррӱ Суҗҗадӓан Ұа Саббахӱ Бихам ди Ра ббиһим Ұа Һум Лӓ Йастакбирӱ на
032-015 Албатта, Бизнинг оятларимизга уларла эслатма берилганда саждага йиқиладиган, Роббиларига ҳамд ила тасбиҳ айтадиган ва мутакаббирлик қилмайдиганларгина иймон келтирарлар. (Яъни, Аллоҳнинг оятлари тиловат қилинган чоғда таъсирланиб, қалблари эриб, ихлослари ортиб, Аллоҳни улуғлаб саждага йиқиладиган одамларгина оятларга иймон келтирар эканлар.)
إِنَّ مَا يُؤْمِنُ بِآيَاتِنَا ا لَّذِي نَ إِذَا ذُكِّرُوا بِهَا خَ رُّوا سُجَّدا ً وَسَبَّحُوا بِحَمْدِ رَ بِّهِمْ وَهُمْ لاَ يَسْتَكْبِرُونَ
Татаҗӓфá Җунӱбуһум `Ани А л-Маđӓҗи`и Йад `ӱ на Ра ббаһум Ҳ аұфӓан Ұа Ҭ ама`ӓан Ұа Мимм ӓ Ра зақ нӓһум Йун фиқ ӱ на
032-016 Уларнинг ёнбошлари ётар жойдан йироқ бўлур. Улар Роббиларига қўрқув ва умидворлик ила дуо қилурлар ва ўзларига ризқ қилиб берган нарсаларимиздан инфоқ қилурлар.
تَتَجَافَى جُنُوبُهُمْ عَنِ ا لْمَضَ اجِعِ يَد ْعُو نَ رَ بَّهُمْ خَ وْفا ً وَطَ مَعا ً وَمِمَّ ا رَ زَقْ نَاهُمْ يُن فِقُ ونَ
Фалӓ Та`ламу Нафсун Мӓ 'Уҳ фийа Лаһум Мин Қ урра ти 'А`йунин Җазӓ 'ан Бимӓ Кӓнӱ Йа`малӱ на
032-017 Бас, ҳеч бир жон ўзлари учун қилиб ўтган амаллари мукофотига беркитиб қўйилган кўз қувончларини билмас. (Яъни, ҳеч бир одам яхши амаллари эвазига жаннатда беркитиб қўйилган, кўзни қувонтирадиган мукофотлар борлигини идрок қила билмас. Улар риё бўлмасин деб амалларни кечасида, махфий равишда қилгани учун Аллоҳ таоло ҳам уларга берадиган мукофотини махфий қилиб, беркитиб қўйган.)
فَلاَ تَعْلَمُ نَفْسٌ مَا أُخْ فِيَ لَهُمْ مِن ْ قُ رَّ ةِ أَعْيُنٍ جَزَا ء ً بِمَا كَانُوا يَعْمَلُونَ
'Афаман Кӓ на Му'уминӓан Каман Кӓ на Фӓсиқ ӓан ۚ Лӓ Йастаұӱ на
032-018 Ахир, мўмин бўлган одам фосиқ бўлган одамдек бўладими?! Тенг бўлмаслар.
أَفَمَن ْ كَا نَ مُؤْمِنا ً كَمَن ْ كَا نَ فَاسِق ا ً ۚ لاَ يَسْتَوُونَ
'Амм ӓ А л-Лаҙӥ на 'Ӓманӱ Ұа `Амилӱ А ҫ -Ҫ ӓлихӓ ти Фалаһум Җанн ӓ ту А л-Ма'ұá Нузулӓан Бимӓ Кӓнӱ Йа`малӱ на
032-019 Ҳа, иймон келтириб, яхши амалларни қилганларга, бас, уларга қилиб ўтган амаллари учун жаннатул маъво манзилдир.
أَمَّ ا ا لَّذِي نَ آمَنُوا وَعَمِلُوا ا ل صَّ الِحَا تِ فَلَهُمْ جَنّ َا تُ ا لْمَأْوَى نُزُلا ً بِمَا كَانُوا يَعْمَلُونَ
Ұа 'Амм ӓ А л-Лаҙӥ на Фасақ ӱ Фама'ұӓһуму А н -Нӓ ру ۖ Кулламӓ 'Арӓ дӱ 'Ан Йаҳ ру җӱ Минһӓ 'У`ӥдӱ Фӥһӓ Ұа Қ ӥ ла Лаһум Ҙӱқ ӱ `Аҙӓ ба А н -Нӓ р и А л-Лаҙӥ Кун тум Биһи Тукаҙҙибӱ на
032-020 Аммо фосиқлик қилганлар эса, бас, уларнинг жойлари дўзахдир. Ҳар қачон ундан чиқмоқни ирода қилсалар, унга қайтарилурлар ва уларга: «Ўзингиз ёлғонга чиқарган дўзахнинг азобини тотинг», дейилур. (Фосиқлар дўзах азобидан қийналиб, ундан қочиб чиқишга ҳаракат қиладилар. Аммо улар дўзахдан энди чиқай деб қолганларида, яна унга қайтариладилар. Шундай қилиб, у ерда доимий ва абадий азобланадилар.)
وَأَمَّ ا ا لَّذِي نَ فَسَقُ وا فَمَأْوَاهُمُ ا ل نّ َا رُ ۖ كُلَّمَا أَرَ ادُو ا أَن ْ يَخْ رُجُوا مِنْ هَا أُعِيدُوا فِيهَا وَقِ ي لَ لَهُمْ ذُوقُ وا عَذَا بَ ا ل نّ َا ر ِ ا لَّذِي كُنْ تُمْ بِهِ تُكَذِّبُونَ
Ұа Лануҙӥқ анн аһум Мина А л-`Аҙӓ би А л-'Ад нá Дӱ на А л-`Аҙӓ би А л-'Акбар и Ла`аллаһум Йарҗи`ӱ на
032-021 Албатта, Биз уларга буюк азобдан олдин яқин азобни тоттирамиз. Шоядки қайтсалар. (Яъни, ўша фосиқларга охиратнинг буюк азобидан олдин бу дунёдаги яқин азобни тоттирамиз. Шоядки улар бундан сабоқ олиб, куфр ва фисқу фужурдан, ёмонликлардан қайтсалар.)
وَلَنُذِيقَ نَّ هُمْ مِنَ ا لْعَذَا بِ ا لأَد ْنَى دُو نَ ا لْعَذَا بِ ا لأَكْبَر ِ لَعَلَّهُمْ يَرْجِعُونَ
Ұа Ман 'Аžламу Мимм ан Ҙуккир а Би'ӓйӓ ти Ра ббиһи Ćумм а 'А`ра đа `Анһӓ ۚ 'Инн ӓ Мина А л-Муҗ р имӥ на Мун тақ имӱ на
032-022 Роббининг оятлари ила эслатилган, сўнгра улардан юз ўгирган одамдан ҳам золимроқ одам борми?! Албатта, Биз жиноятчилардан интиқом олгувчилармиз.
وَمَن ْ أَظْ لَمُ مِمَّ ن ْ ذُكِّر َ بِآيَا تِ رَ بِّهِ ثُمّ َ أَعْرَ ضَ عَنْ هَا ۚ إِنَّ ا مِنَ ا لْمُجْ ر ِمِي نَ مُن تَقِ مُونَ
Ұа Лақ ад 'Ӓтайнӓ Мӱсá А л-Китӓ ба Фалӓ Такун Фӥ Мир йатин Мин Лиқ ӓ 'иһи ۖ Ұа Җа`алнӓ һу Һудан Либанӥ 'Исрӓ 'ӥ ла
032-023 Батаҳқиқ, Биз Мусога китобни бердик. Бас, сен унинг рўбарў бўлишидан шубҳада бўлма. Ва Биз уни Бани Исроилга ҳидоят қилиб бердик. (Ушбу жумла маъноси ҳақида тафсирчи уламоларимиз турли фикрларни айтганлар. Бирлари, бу жумлада Муҳаммаднинг (с.а.в.) Исро ва Меърож кечасида Мусо алайҳиссаломга рўбарў бўлишлари айтилган, деб тушунадилар. Иккинчилари, Мусо алайҳиссаломнинг Тавротга рўбарў бўлишларидир, деб айтадилар. Учинчилари эса, Мусога китоб берганимиздек, сени ҳам бир илоҳий китобга рўбарў қиламиз, деган маънода тафсир этадилар.)
وَلَقَ د ْ آتَيْنَا مُوسَى ا لْكِتَا بَ فَلاَ تَكُن ْ فِي مِر ْيَةٍ مِن ْ لِقَ ا ئِهِ ۖ وَجَعَلْنَا هُ هُد ى ً لِبَنِي إِسْرَا ئِ يلَ
Ұа Җа`алнӓ Минһум 'А'имм атан Йаһдӱ на Би'ам р инӓ Ламм ӓ Ҫ абарӱ ۖ Ұа Кӓнӱ Би'ӓйӓтинӓ Йӱқ инӱ на
032-024 Ва сабр қилган пайтларида улардан Бизнинг амримиз ила ҳидоятга бошлайдиган пешволар чиқардик. Улар Бизнинг оятларимизга аниқ ишонардилар.
وَجَعَلْنَا مِنْ هُمْ أَئِمَّ ة ً يَهْدُو نَ بِأَمْر ِنَا لَمَّ ا صَ بَرُوا ۖ وَكَانُوا بِآيَاتِنَا يُوقِ نُونَ
'Инн а Ра ббака Һуұа Йафҫ илу Байнаһум Йаұ ма А л-Қ ийӓмати Фӥмӓ Кӓнӱ Фӥ һи Йаҳ талифӱ на
032-025 Албатта, Роббинг Ўзи қиёмат куни улар орасида ихтилоф қилган нарсалари тўғрисида ажрим қилур.
إِنّ َ رَ بَّكَ هُوَ يَفْصِ لُ بَيْنَهُمْ يَوْ مَ ا لْقِ يَامَةِ فِيمَا كَانُوا فِي هِ يَخْ تَلِفُونَ
'Аұалам Йаһди Лаһум Кам 'Аһлакнӓ Мин Қ аб лиһим Мина А л-Қ урӱ ни Йам шӱ на Фӥ Масӓкиниһим ۚ 'Инн а Фӥ Ҙӓлика Ла'ӓ йӓ тин ۖ 'Афалӓ Йасма`ӱ на
032-026 Ўзларидан олдин ўтган, масканларида юриб турганлари қанчадан-қанча аср(одам)ларини ҳалок қилганимиз уларни ҳидоятга бошламадими?! Албатта, бунда оят-белгилар бордир. Эшитмайдиларми?!
أَوَلَمْ يَهْدِ لَهُمْ كَمْ أَهْلَكْنَا مِن ْ قَ بْ لِهِمْ مِنَ ا لْقُ رُو نِ يَمْشُو نَ فِي مَسَاكِنِهِمْ ۚ إِنّ َ فِي ذَلِكَ لَآيَا تٍ ۖ أَفَلاَ يَسْمَعُونَ
'Аұалам Йара ұ 'Анн ӓ Насӱ қ у А л-Мӓ 'а 'Илá А л-'Арđи А л-Җуру зи Фануҳ р иҗу Биһи Зар`ӓан Та'кулу Минһу 'Ан`ӓмуһум Ұа 'Ан фусуһум ۖ 'Афалӓ Йуб ҫ ирӱ на
032-027 Бизнинг сувни қуруқ ерга ҳайдаб у билан чорвалари ва ўзлари ейдиган зироатни чиқаришимизни билмайдиларми?! Ахир, кўрмайдиларми?!
أَوَلَمْ يَرَ وْا أَنَّ ا نَسُو قُ ا لْمَا ءَ إِلَى ا لأَرْضِ ا لْجُرُزِ فَنُخْ ر ِجُ بِهِ زَرْعا ً تَأْكُلُ مِنْ هُ أَنْ عَامُهُمْ وَأَن فُسُهُمْ ۖ أَفَلاَ يُبْ صِ رُونَ
Ұа Йақ ӱлӱ на Матá Һӓҙӓ А л-Фатху 'Ин Кун тум Ҫ ӓдиқ ӥ на
032-028 Улар: «Агар ростгўй бўлсаларингиз, бу фатҳ қачон бўлур?!» дерлар.
وَيَقُ ولُو نَ مَتَى هَذَا ا لْفَتْحُ إِن ْ كُنْ تُمْ صَ ادِقِ ينَ
Қ ул Йаұ ма А л-Фатхи Лӓ Йан фа`у А л-Лаҙӥ на Кафарӱ 'Ӥмӓнуһум Ұа Лӓ Һум Йун žарӱ на
032-029 Сен: «Фатҳ куни куфр келтирганларга иймонлари манфаат бермас ва уларга муҳлат ҳам берилмас», деб айт.
قُ لْ يَوْ مَ ا لْفَتْحِ لاَ يَن فَعُ ا لَّذِي نَ كَفَرُو ا إِيمَانُهُمْ وَلاَ هُمْ يُنْ ظَ رُونَ
Фа'а`р иđ `Анһум Ұа А н таžир 'Инн аһум Мун таžирӱ на
032-030 Бас, улардан юз ўгир ва мунтазир бўл. Албатта, улар ҳам мунтазирдирлар. (Кўриб ўтганимиздек, Сажда сурасида ҳар бир инсон доимо эсда тутиши ва ҳаётда тез-тез эслаб туриши лозим бўлган маънолар ўзига хос услуб билан келтирилгандир. Шунинг учун ҳам Пайғамбаримиз (с.а.в.) бу сураи каримани намозда ва ҳар куни ётишларидан олдин ўқир эдилар. Имоми Бухорий ривоят қилган ҳадисда Ҳазрати Абу Ҳурайра (р.а.): «Расулуллоҳ (с.а.в.) жума куни бомдод намозида Сажда сураси билан «Ҳал ата алал-инсани» сурасини ўқир эдилар», деганлар.)
فَأَعْر ِضْ عَنْ هُمْ وَا نْ تَظِ ر ْ إِنَّ هُمْ مُن تَظِ رُونَ
Toggle thick letters. Most people make the mistake of thickening thin letters in the words that have other (highlighted) thick letter Toggle to highlight thick letters خصضغطقظ رَ